Pratite nas na društvenim mrežama!

Public Kitchen Infrastructure

PKI projekat predstavlja jedno od rešenja za smanjenje količine bačene hrane i jačanje održivosti sistema distribucije hrane.

Prema podacima Ujedinjenih Nacija, u svetu se godišnje baci trećina proizvoda predviđenih za ljudsku ishranu, odnosno 1,3 milijarde tona hrane vredne 750 milijardi dolara.

Pregled projekta

  • Problem može biti rešen usklađivanjem logistike kompanija koje moraju da obezbede skupe procese bezbednog uništavanja viškova hrane i uključuje statistiku, odnosno procenu količine hrane koja će biti bačena u narednom periodu usklađenu sa procesima posrednika koji uključuju transfer, spremanje i distribuiranje hrane krajnjim korisnicima.
  • Projekat je zamišljen kao platforma koja bi povezivala supermarkete, poljoprivredna gazdinstva i ostale proizvođače i distributere hrane sa krajnjim korisnicima (socijalno ugroženima) preko dobrotvornih organizacija i narodnih kuhinja (posrednika).
  • Planirano vreme realizacije projekta je prikazano u gannt chartu. U ovom trenutku planirano vreme iznosi oko godinu dana, ali ono može biti podložno promenama. Cilj je da nakon isteka prve godine projekat nastavi da postoji na samoodrživom nivou.
  • Opšti ciljevi projekta su sledeći:
    • Smanjenje količina bačene hrane u Srbiji
    • Prosleđivanje hrane krajnjim korisnicima na dnevnom nivou
    • Pojednostavljenje komunikacije na relaciji donator-posrednik
    • Uspostavljanje dugoročno održive infrastrukture za snabdevanje hranom
  • Kratkoročni ciljevi projekta su već u velikoj meri ostvareni:
    • Registrovanje želje za saradnjom i koordinacijom kod donatora i posrednika (ostvareno)
    • Uspostavljanje real-time aplikacije i interfejsa (mape) koje će biti jednostavne za korišćenje i prihvaćene od korisnika (razvoj ideje u toku, aplikacija planirana).

Projekat jasno definiše i povezuje interese sve 3 zainteresovane grupe korisnika.

Ključno je bilo definisati odakle dolazi interes svake od uključenih grupa:

  • Donatori žele da smanje ogromne troškove uništavanja hrane na koje su zakonski primorani, a takođe mogu imati i velike benefite pozitivnog publiciteta, pošto će moći da javno objave svoje učešće u akciji, a pritom će biti i vidljivo zastupljeni na našoj platformi.
  • Posrednici su u razgovorima sa nama istakli veliko interesovanje proisteklo iz manjka redovnog priliva hrane. Zakonski posmatrano, Ministartstvo za rad i socijalnu politiku je u obavezi da narodnim kuhinjama na javnom tenderu obezbedi količine hrane dovoljne za 9 meseci poslovanja (jedan obrok dnevno – pet dana u nedelji). Kao što se može pretpostaviti, ovo nije ni izbliza dovoljno da pokrije njihove kapacitete i oni su prinuđeni da se oslanjaju na saradnju sa lokalnim samoupravama i na neredovne donacije.
  • Krajnji korisnici su svi socijalno ugroženi građani koji trenutno nemaju dovoljno podrške od strane Republike Srbije. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku svake godine odredi približno 12.000 najugroženijih osoba koji se potom raspoređuju u narodne kuhinje prema lokalitetu. To znači da veliki broj ljudi ostane bez bilo kakvih izvora hrane, a velika većina prosto ne dobija količine dovoljne za normalan život.
  • Sve tri grupe korisnika mogu rešiti svoje glavne probleme kroz bolju međusobnu saradnju i organizaciju transfera resura, naravno uz agitovanje na poboljšanje zakonske regulative.
  • Naša platforma bi bila prvi korak ka rešavanju organizaciono-logističkih problema koji trenutno postoje, kao i nedostatka komunikacije između zainteresovanih grupa.

Inspiracija za platformu je došla od strane irske aplikacije/fondacije FoodCloud.

Ona bi povezivala 3 zainteresovane strane na jedinstvenoj platformi sa real-time podacima.

  • Ideja za platformu je došla od strane osnivača fondacije FoodCloud iz Irske – koji su na sličan način povezali različite grupe korisnika i rešili problem neiskorišćenih viškova hrane u svojoj zemlji.
  • Logička arhitektura bi se sastojala od omnichannel spoja softvera za upravljanje odnosa sa klijentima (CRM), geografsko-informacionog sistema (GIS) i formulara za evidenciju koji bi obuhvatio: prijavljivanje donacije (donator); prihvatanje i određivanje količine (posrednik); koordinaciju logistike; i objavljivanje podataka o rezervisanim i preuzetim količinama.

Cilj je da nakon isteka prve godine projekat nastavi da postoji na samo-održivom nivou.

Održavanje

Finansijska sredstva za realizaciju projekta u velikoj meri zavise od faktora kao što su: troškovi pravljenja platforme, kapacitet skladišta posrednika, transportni kapaciteti donatora i posrednika, kao i mogućnost prikupljanja sredstava putem donacija i drugih akcija.

Potencijalni troškovi koji će se u daljem roku rešavati su: održavanje platforme, angažovanje dodatnih programera, obezbeđivanje privremenog skladišta, gorivo, internet, i drugo.

Indirektni troškovi najviše zavise od 2 stvari:

  • Kapaciteta skladišta posrednika i organizacija sa kojima sarađuju – ti kapaciteti su trenutno izuzeno niski, te stoga deluje da će biti potrebe za dodatnim skladištenjem. Ukoliko se to ispostavi nepotrebnim, indirektni troškovi značajno opadaju
  • Troškovi prevoza će zavisiti od dogovora sa donatorima i posrednicima. Donatori (pre svega supermarketi) poseduju veliku logistiku i transportna sredstva, pa ukoliko su oni spremni za saradnju troškovi transporta mogu drastično opasti
  • Ukoliko bude bilo potrebno ostatak sredstava se može skupiti putem donacija i akcija skupljanja novca (reciklaža doniranih proizvoda i sl.)

Ko bi bili glavni korisnici nase platforme?

Inicijalni korisnici naše platforme su najveći posrednici između donatora i socijalno ugroženih građana:

  • Banka Hrane
  • Crveni Krst Beograd
  • Versko Dobrtvorno Starateljstvo
  • Druge organizacije

Krajnji korisnici su 13,400 socijalno ugroženih i 70+ organizacija koje redovno sarađuju sa Bankom Hrane.

Budući korisnici bi bili Crveni Krst Srbije, Caritas, Stara Raška, Medžlis i druge banke hrane.

Primer mape lokacija posrednika, na oblasti koja bi bila početni fokus platforme:

Ciklus života projekta

Proces razvijanja i centralizacije projekta predstavljen u grafičkoj reprezentaciji ciklusa života i terminima sistemskog inžinjeringa.

  • Faza pre akvizicije (pre-acquisition) uključuje posrednike koji se nalaze u Beogradu
  • Faza akvizicije (acquisition) uključuje organizacije koje će pomoći da se aplikacija definiše i izradi.
  • Faza utilizacije (utilization) uključuje organizacije koje će biti primarni korisnici aplikacije.
  • Faza povlačenja (retirement) uključuje potencijalnu budućnost aplikacije (proširenje na nove posrednike i komercijalne aktere) i definisanje budućih nosilaca platforme (new owners).

Korišćenje zainteresovanih strana izvan ključnog procesa (stakeholder involvement)

  • Mediji: katalizatori projekta koji imaju udeo u podizanju nivoa angažovanosti relevantnih strana;
  • Interesne grupe: akteri sa veštinama i pratiocima koji bi promovisali, proširili i unapredili projekat (npr. Civilni sektor i profesionalni pro bono projekti);
  • Investitori: strane koje preuzimaju deo finansijske odgovornosti u projektu;
  • Angažovana pomoć: volonterska i komercijalna ispomoć u prelaznim problemima
*Pad generalne zainteresovanosti tokom tehničkog razvijanja i ograničavanja aplikacije (eng. hype cycle)

Evaluacija će se vršiti na 3 glavna nivoa:

Uspeh platoforme će se meriti prema sledećim KPI (key performance indicators):

  1. Odziv donatora
    1. Najmanje jedan veliki donator koji koristi aplikaciju na dnevnom nivou (paralela sa Food Cloud-om koji koristi Tesco za svoje donacije hrane)
    2. Najmanje jedan proizvođač (poljoprivredno gazdinstvo koje obezbeđuje dostavu mehanički oštećene robe, koja je je osim toga sasiv bezbedna i zdrava za konzumaciju)
  2. Registracija interesa najmanje 3 posrednika.
  3. Dostavljanje hrane do najmanje 1000 novih korisnika u prvih godinu dana (putem posrednika i organizacija sa kojima oni sarađuju)

Najveći rizici dolaze od neusklađene zakonske regulative.

Očekivani rizici:

  • Finansijski rizici – nemogućnost pronalaženja sredstava za izradu platforme i redovno funkcionisanje
  • Rizici nepronalaženja glavnog donatorskog partnera (npr. veliki trgovinski lanac)
  • Nedostatak volje za pro-bono održavanje platforme
  • Nedovoljno koristan interface – nedovoljan inicijalni buy-in
  • Zakonska regulativa
    • Neuklanjanje PDV-a na donacije
    • Nedonošenje zakona o regulisanju kvaliteta prehrambenih proizvoda koji se doniraju
  • Black swan events – negativan publicitet

Projekat ima dva različita scope-a; kratkoročni i dugoročni

Kratkoročna održivost projekta zavisi od:

  • Sposobnosti privlačenja određenog broja donatora
  • Rešavanja logističkih i transportnih problema
  • Kontinuirano koriščenje interfejsa aplikacije (u odnosu na trenutni sistem)
  • Efikasno planiranje alokacije resursa donatora prema posrednicima i krajnjim korisnicima

Dugoročna održivost projekta

  • Održavanje platforme od strane IT tima
  • Razvijanje samoodrživog finansijskog sistema (putem donacija i akcija druge vrste)
  • Centralizacija aplikacije u logistici i onboarding novih korisnika
  • Pronalaženje adekvatnog novog long-term ownera sistema